(preporučena literatura: Rak na duši, Nela Sršen)
LEKAR BEZ GRANICA
,,Zdravlje je najveće bogatstvo.”
Važno je znati da većina nas možemo postati lekari, naravno, uz dovoljno upornosti i truda. Svako od nas može dobiti diplomu lekara. Ali, isto tako je važno znati da lekari uvek trebaju biti bez granica!
Posao kao posao, to je tehnika, ali morate znati zbog čega to radite. Svi lekari znaju izmeriti puls, dati injekciju, i terapiju na vreme, ali ako iza toga ne stoji briga i ljubav, onda ste definitivno promasili profesiju! Ljubav, odlučnost i upornost da promognemo nekome ili da mu spasemo život je ono što pokreće svakog dobrog lekara. Svoj poziv treba shvatiti ozbiljno! To znači biti spreman i u pola noći otići i pružiti pomoć. To znači otići čak i na drugu stranu planete ako je zaista potrebno i pomoći nekome. Svi ljudi zaslužuju imati zdravlje, to je ono što stvarno usrećuje čoveka. Zar nije savršeno kada znamo da će neko živeti zahvaljujući nama? Zar nije divan osećaj kada znamo da će neka porodica imati miran san, opet, zahvaljujući upravo nama. Ovakvu vrstu pomoći treba uvek davati, bezgranično, ne očekujući išta zauzvrat. Naša nagrada je sama po sebi ljudski život. Lekari su ljudi koji ispred sebe i iza sebe ne vide nikakve granice, koji svakog čoveka prigrle kao svoje najmilije, kojima je tuđ život jednako vredan kao i njihov sopstveni. Onda kada zaista iskusimo pomoći nekome, kada iskusimo kakva je to moć spasiti nekome život, onda postajemo nezaustavljivi. Ništa ne može da se meri sa širinom osmeha pacijenta ili njegovih najbližih. Shvatimo da nema granica onda kada ugledamo sigurnost u očima naših pacijenta, kada vidimo njihove suze, zagrljaje, kada čujemo njihove iskrene reči. Boriti se za sebe i druge ljude je najveća vrlina koju čovek može nositi u sebi. Boriti se za osptanak nečijih želja, snova, ambicija nam pokazuju koliko smo veliki ljudi, pokazuju nam da smo najveći zaštitnici ljudskih života i vrednsti. Pokazuju nam da su lekari bez granica izvor humanosti i ljubavi u sebi. Lekar bez granica razbija sve prepreke i granice svojim ambicijama, željom da pomogne, znanjem i svesnošću koliko vredi ljudski život, koliko vrede najiskrenije suze i osmesi.
Najbolji lekari leče sa najmanje medicine.
POMIRENJE STAVOVA
Nikoleta Perc II2
- U svakoj državi većina je stvari organizovano i uglavnom ima dovoljno radnika
- Ne treba se ubijati od posla, ako ima sasvim dovoljno radnika na broj pacijenata
- Naša dužnost nije samo na radnom mestu, već i van njega
- Mi smo ljudi što znači da bi svako od nas treba da ima savest, unutrašnjeg demona, pogotovo ako smo med. radnici koji su položili zakletvu,a ako je ne poštujemo, onda nismo za ovaj posao
- Kao što svako ima pravo na život tako ima pravo i na lečenje. Što znači da siromašni nisu manje vredni od bogatih
- Svi imaju ista prava, i mi kao med. radnici ne bi smeli da dozvolimo da se pravi razlika po bilo kakvoj osnovi
- Naravno svako treba da iskoristi povoljnoosti života, i smatram da bogati imaju prava da idu u privatne bolnice i plaćaju najskuplje lekove, to je njihova stvar
- Takođe, uvek ima nade i za siromašne, ljude koji nisu u stanju da priušte sebi tako nešto. Postoje razne fondacije, bolnice koje su uvek tu, za svakog čoveka bilo koje nacionalnosti, verske opredeljenosti, “klase” u društvu
- Kao što rekoh ne treba se praviti razlika, bolnice su stvorene za sve ljude, a mi ćemo se potruditi da im pomognemo na najbolji mogući način, jer je to prava osobina med. radnika