EUTANAZIJA

Stav: DOZVOLITI EUTANAZIJU

Teodora Vuletić II2

Kada kažemo eutanazija, postavlja se pitanje da li je to pravo na dostojanstvo ili legalizacija ubistva?

Kada kažemo pravo na dstajanstvenu smrt, to nema smisla jer neko ko je mrtav, više nema nikakva prava. Međutim, kada kažemo pravo na dostojanstvo u umiranju, odnosno pravo na eutanaziju je već pravo svakog teško obolelog i neizlečivog pacijenta i lično zastupam ovaj stav. A zbog čega?

Zamislite samo na trenutak da sedite u bolničkoj sobi pored neke vama bliske osobe ili člana porodice, zamislite ga u poslednjim fazama teškog oboljenja, kao što su maligni tumori ili bilo koja druga neizlečiva bolest. Zamislite kako svaki dan gledate tu istu osobu kako pati i preživaljava iz dana u dan sve veće i intenzivnije bolove. Zamislite da gledate te osobu u suzama, s rečima "Hoću li više da umrem?" ili "Ne mogu više da izdržim". Da ,li bi ste se tada pridržavali svih moralnih normi, kada je u pitanju neko vama bitan?

Hajde da ostavimo po strani sve one školske principe morala i sprovedemo naučeni u praktično.

Da slažem se, "primim non nocere",ali zar mi zaista žeimo da mu naškodimo? Da ,i mu oduzimamo nešto što je već imao? Srećan i ispunjenživot?Zastupam stav da svaki pacijent ima pravo da traži izvršenje eutanazije u koliko ne postoji nikakva mogućnost za izlečenjem a pritom prolazi kroz nepodnošljive psihičke i fizičke bolove.

Postavlja se još jedno pitanje, kako možemo da budemo sigurni da se baš u poslednjem momentu neće pronaći lek? Na ovakva pitanja mogu dati dva odgovora. Prvi je da ne živimo u bajkama. Rešavanje ovakvih problema se ne dešava u poslednjem momentu kao na filmu. Drugi odgovor je propratno pitanje. Znate li i jedan jedini primer kada se lek otkrio u tim poslednjim trenucima ili par dana nakon izvršene eutanazije? Ako postoji, povlaćim ovošto sam prethodno rekla.

Što se moralne odgovornosti tiče, takođe na eutanaziju ne gledam kao na profesionalnu grešku ili nestručnost, naravno u određenim granicama. Ne podržavam izvršsenje eutanazije nad osobama rođenim sa bilo kakvim hendikepom ili invaliditetom, na ljudima koji su mentalno zaostali ili psihički oboleli u toku života. U koliko predložimo ovakav vid intervencije, pacijent uvek ima prvo da nas odbije.

A ko od nas ustvari može da se stavi na mesto takve osobe koja sama sebi odbrojava poslednje dane i čeka noč kada če zaspati u najećim bolovima i ujutru se neće probuditi? Mi to ne možemo da znamo ali postoji milion takvih primera, što je činjenica. Jedan od tih mnogobrojnih primera je kada je pre dve godine devojka iz Beograda, koja je sa svojih 28 godina obolela od malignog tumora, pokušala da skoči sa prozora u bolničkoj sobi. Lekari i policija su uspeli da je zaustave, a kada je devojka došla sebi pitali su je žašto je to pokušala. Rekla je kako ona ne može više da izdrži i kako su svi oni doktori ali joj niko zapravo nije pomogao. Ona samo želi da umre.

Ne znam da li joj je eutanazija odobrena ili ne, ali znam da se nije izlečila i da joj je ishod bila sigurna i neminovna smrt. Zašto dovoditi pacijente u ovakva stanja? Legalizujte pravo na dostojanstvo u umiranju.

STAV:PROTIV EUTANAZIJE

Tijana Nadlački II2

Svako ljudsko bice ima pravo na zivot kojim se sve cesce manipulise. Crkva oduvek zastupa takav stav. Nijedan covek nema prava da oduzme nekom zivot i tako krsi eticke zakone. Takodje nijedan lekar nema prava da ubije pacijenta iz milosrdja. Svi lekari treba da rade na tome da se pronadje lek za najteze bolesti a ne smrtonosna vakcina koja ce coveku okoncati zivot. Nasa drzava zaobilazi pitanje eutanazije dok su neke evropske drzave odobrile. Svaki lekar koji izvrsi eutanaziju moze proci kaznjeno. Mi kao zdravstveni radnici smo uceni kako da pomognemo ljudima, izlecimo ih, produzimo zivot a ne da izvrsimo ubistvo jer smatramo da pacijentu drugacije ne mozemo pomoci. Doktor u svakom momentu mora da pruzi ohrabrenje pacijentu. Medicina je mnogo napredovala tako da je zivotni vek produzen a masovnih epidemija gotovo da nema ali i pored toga medicina nije uspela da eliminise neizlecive bolesti. Svaki covek je autonoman i samo on treba da donosi odluke o svom zivotu.

Ucenici su se slozili u skladu sa misljenjem prof. Marića da ,,Zivot ima bezuslovnu vrednost bez obzira na njegov kvalitet"

POMIRENJE STAVOVA

Jelisaveta Tomović II2

Eutanazija je ubistvo iz milosrđa ili samilosti. Ona može biti voljna,nevoljna i protiv nečije volje. Smatra se da je eutanazija dostojanstvo u umiranju. Aktivna eutanazija nema ni moralno ni pravno suštinske razlike od pasivne. Mada u mnogim zemljama prva je zabranjena,a druga dozvoljena. Pasivnu eutanaziju treba dopustiti u budućem građanskom zakoniku Srbije,pod materijalnim i proceduralnim ograničenjima koja će utvrditi zakon i protokole medicinke zajednice. Toće mnogo pomoći lekarima jer će im dati pravnu sigurnost.

Sa druge strane postoji mišljenje da čovek nema pravo drugom čoveku, a ni sebi da određuje kad je kraj! To je odbacivanje mogućnosti da se i najtežem bolesniku pomogne i da postoji nada za izlečenjem. Hipokratova zakletva kaže da lekar obavezno mora raditi na unapređenju zdravlja i života ljudi. Legalizacija eutanazije je legalizacija ubistva. Smatra se da bi eutanazija eliminisala svaku nadu za izlečenjem kod bolesnika i njegove porodice.

Da bi se pomirili stavovi,voljna eutanazija je jedan od najboljih odgovora za ovako veliko pitanje.

IMG-20161116-WA0029 IMG-20161116-WA0035 IMG-20161116-WA0036 IMG-20161116-WA0041