Škole da unaprede nastavu
Autor: M. Pudar
[spacer size=”20″]
Zrenjanin – Prema rezultatima dosadašnjeg vrednovanja kvaliteta rada obrazovnih ustanova u Srbiji, oko dve trećine osnovnih i srednjih škola dobilo je ocenu 3 i 4, koja ih svrstava u grupu takozvanih “dobrih škola”. Ako se izuzmu one sa najvišom ocenom, može se zaključiti da u preko 80 odsto škola postoje veći ili manji nedostaci u radu koji zahtevaju dodatno poboljšanje.
[spacer size=”20″]
Oko trećina vrednovanih osnovnih škola i isto toliko srednjih, dobijaju ocene 2 i 1, što pokazuje da postoji značajan prostor za unapređivanje rada. Takođe, uočena je razlika u ocenama kvaliteta rada u gimnazijama i srednjim stručnim školama, u korist ovih drugih. Naime, svaka deseta gimnazija i svaka četvrta srednja stručna škola dobija najvišu ocenu. U Zrenjaninu, srednja Medicinska škola ocenjena je najvišom ocenom- 4, a Gimnazija, koja ima najviše đaka, dobila je najnižu – 1.
[spacer size=”20″]
U Zavodu za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, čiji evaluatori sa prosvetnim savetnicima na terenu ocenjuju škole, kažu da je na ukupnom uzorku od oko polovine osnovnih škola i trećine srednjih škola utvrđeno da je najviše pomoći i podrške školama potrebno u unapređenju nastave, a posebno u planiranju i primeni individualizovanog pristupa u radu sa učenicima, i u razvoju formativnog ocenjivanja. U našim školama postoji značajan prostor za poboljšanje rada u nastavi i učenju, potrebno je ujednačiti kvalitet nastave koji se sada razlikuje i svim đacima omogućiti jednake šanse, neki su od rezultata dobijenih primenom nacionalnog okvira za spoljašnje vrednovanje kvaliteta rada obrazovnih ustanova.
[spacer size=”20″]
– Zavod sprovodi spoljašnje vrednovanje rada škola od 2012, a zaključno sa 2017. godinom imaćemo kompletnu sliku prosvete, nakon čega ćemo objaviti veliko istraživanje sa svim podacima dobijenim u školama. Škole sa slabijim rezultatima odmah dobijaju savete i pomoć da unaprede svoj rada. Imamo primer da je od deset škola koje su se prijavile za poboljšanje svog rada, devet uspelo da ga popravi – navodi Gordana Čaprić, zamenica direktora Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja.
[spacer size=”20″]
Ona ističe da na poslu ocenjivanja nastave radi 40 timova ocenjivača i to u 17 školskih uprava. Ocenjuje se sedam oblasti kvaliteta rada škola, prema 30 standarda i 158 indikatora. Opšti kvalitet nastave može biti ocenjen ocenama od 1 do 4, a ocena se formira na osnovu ostvarenosti ključnih i izabranih standarda, i ostvarenosti svih standarda.
[spacer size=”20″]
– Neke škole teško prihvataju lošu ocenu, pa je time teže i da brže pristupe potrebnim promenama. Imamo primere i da su škole realne, prihvate naše spoljašnje ocenjivanje i rade na poboljšanju. Nalaz da su u oblastima nastave, učenja i postignuća učenika najpotrebnije promene je indikativan, jer je nastava ključna delatnost škola – objašnjava za Danas Jasmina Đelić iz Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja.
[spacer size=”20″]
U Školskoj upravi Zrenjanin, koja je i najveća u Srbiji, sa 192 škole u srednjem, severnom i južnom Banatu, a ima i 17 predškolskih ustanova kojima takođe sledi ocenjivanje, do sada je kontrolisana i ocenjena polovina.
[spacer size=”20″]
– Imamo ukupno šest prosvetnih savetnika i nimalo nije jednostavno organizovati ocenjivanje škola. Naše iskustvo pokazuje da tamo gde su škole obavile samoocenjivanje po istim principima koje i Zavod kontroliše, nije bilo većeg odskakanja, u odnosu na ono što su naši stručnjaci ocenili. Obraduje nas kada mala, seoska škola poput one u Jarkovcu, dobije dobre ocene, jer ulaže veliki napor u brigu o deci. Naša sredina je specifična, karakteriše je depopulacija, sažimanje odeljenja, višejezična sredina sa učenjem na različitim jezicima, zatim obezbeđivanje stručnog kadra za pojedine predmete, usklađivanje rasporeda tamo gde ima putnika, gubitka norme nastavnika i njihov rad u više škola. Ono što će eksterna evaluacija pružiti školama je saznanje da podrška učenicima mora biti razvijenija. Potrebna je sistemska pomoć đacima, bilo da je reč o nadarenoj deci ili drugim kategorijama učenika – objašnjava načelnik Školske uprave Zrenjanin Milan Bojanić.
[spacer size=”20″]